Sada si na strani: Home VAŽNO! Poziv na primenu nove strategije za borbu protiv društvene homofobije

Ovo postaje smešno... Dakle III put  mi brišeš edit, ali ovaj put imam IP utrđen identitet. I šta sad? Priča je provaljena koja je korist od svega?
Za ostale informacija, ovaj zapušteni sajt je hakovan, a autor teksta želi da navede posetioce da poveruju kako organizatori Parade ponosa žele da subverzivnim akcijama nešto postignu i u tome je uporan. Obavestio sam Mup o ovom hacku i podvali ali ne vredi čovek je uporan. Valjda njemu kao protivniku postojanja gej zajednica nije ostao ni jedan normalan argument pa mora ovako da podmetne i da se nada da će neko glup da se upeca.
Strašno je loše sa druge strane što su gej aktivisti nezainteresovani do te mere da im nas dvojica sad već, vršljamo po sajtu drugi dan kako nam padne na pamet, tu pre svega mislim na Bobana Stojanovića, kad treba da se trči na TV prvi je a kad treba brljotinu rešavati nigde ga nema.

Dragi i drage,

Ukoliko čitate ovaj tekst znači da ste ulogovani i da se nalazite na privatnom delu našeg sajta. Kao i obično, molimo vas da informacije koje su vam ovde dostupne ne objavljujete javno.

Kao organizatori ovogodišnje Parade ponosa, GSA i Kvirija centar preuzeli su na sebe veliku odgovornost i imaju veoma važan zadatak da spreče ponavljanje scenarija iz 2011. i 2009. godine. Nova vlast u Srbiji (baš kao i stara) u svakom smislu ignoriše prava GLBT populacije i ne želi da omogući održavanje Parade ponosa, a u to smo se svi mogli uveriti prošle godine. Jasno je da ne možemo da računamo na podršku političara koje zanimaju isključivo fotelje, a još manje na zaštitu bezbednosnih organa, tj. neorganizovane horde masnih provinicijskih “policajaca” koje će Ministar Ivica, ukoliko nije u toku neki novi štrajk, da dopremi do Beograda kako bi se oni (sve sa smradom paštete ipraziluka iz usta) da nas “zašite” na ulicama našeg grada. Videli smo kako nas “policija” štiti sve ove godine… znamo da bi ti nazovi policajci najrađe stajali s druge strane kordona i mlatili učesnike Parade zajedno sa svojim jednako masnim i smrdljivim istomišljenicima, huliganima i besposlenim probisvetima, “patriJotama”.

Ukoliko želimo suštinski promeniti status GLBT populacije u Srbiji, moramo prvenstveno da radimo na reformi celokupnog društva – od političara i njihove privatne policije GLBT populacija ne može mnogo da očekuje. Prazna obećnja koje od vlade povremeno izdejstvuju zvaničnici Evropske unije ništa ne znače – ta obećanja nisu sprečila ni jedan jedini čin nasilja nad GLBT osobama na ulicama Beograda i Srbije. Vreme je da mi, GLBT aktivisti, aktivno primenimo strategiju koja se već decenijama uspešno primenjuje u Zapadnim zemljama gde je, zahvaljujući upravo ovoj strategiji, status GLBT osoba neuporedivo bolji od onog u Srbiji.

Strategija je jednostavna: da bi reformisali društvo, morate promeniti mišljenje većine građana. Jedan deo te borbe je promovisanje manifestacija kao što je Parada ponosa, ali drugi (možda čak i važniji) deo te borbe je diskreditovanje protivinika GLBT prava, tj. homofoba svih vrsta, od fašista i huligana do verskih fundamentalista i njihovih ideoloških “otaca” u mantijama. Ali kako diskreditovati homofobe u zemlji u kojoj ti isti homofobi čine većinu populacije?

Odgovor je polako, postepeno, i počevši od pojedinca. Baš kao što to rade GLBT aktivisti iz Severne Amerike i Zapadne Evrope, GLBT aktivisti u Srbiji moraju da deluju na lokalu i da u svojoj ulici i u svom komšiluku utiču na diskreditovanje homofoba. To se postiže direktnim diskreditovanjem svakog poznatog homofoba iz vašeg kraja širenjem loših glasina o tom pojedincu. Cilj je da se homofobija u društvu poistoveti sa nasilništvom, primitivizmom, rasizmom, antisemitizmom, i slično. Ukoliko znate nekoga ko je homofob, religijski fundamentalista ili homofobni sveštenik, član desničarske organizacije, ili član jedne od nacionalističkih političkih partija kao što su Dveri, SRS, i DSS, širite glasine o njima – optužite ih za nasilje nad ženom i decom, za alkoholizam, za rasizam i mržju prema Jevrejima i nacionalnim manjinama. Ne morate to činiti direktno, ali kroz glasine (“priča se po naselju”) možete ostvariti cilj relativno brzo i efektivno. Ne oklevajte zbog neosnovanog osećaja grižnje savesti prema tim ljudima – u većini slučaja vaše optužbe neće biti daleko od istine, a kada su u pitanju prava GLBT populacije cilj uvek opravdava sredstvo.

Ova strategija možda zvuči esktremno, ali ona je već oprobana na Zapadu i njen efekat je veliki. Kada se homofobija i protivljenje održavanju Parade ponosa poistoveti sa agresijom, mržnjom, i primitivizmom, većina će polako početi da se srami sopstvene homofobije i da menja svoje mišljenje. Čak i oni koji ne promene mišljenje neće smeti svoj stav da iznesu u javnost iz straha da će ih neko optužiti za rasizam, primitivzam, itd. I mediji će prepoznati novu realnost i prestati da objavljuju sve što ne ide u korist promocije GLBT prava – nijedan medij ne želi da se dovede u vezu sa rasizmom i primitivizmom. Dakle, primenom ove strategije status GLBT populacije u Srbiji će se zaista i suštinski poboljšati, a na nama je da je primenimo. Nikakvih reforma neće biti ukoliko se uzdamo u vlast i policiju da zaštite naša prava. Vreme je da se sami izborimo za svoja prava i za prava naših najmilijih, za evropske vrednosti i demokratsku Srbiju.

Pozivamo sve aktiviste i simpatizere da ovu strategiju primene na lokalu, u svojim naseljima, polako, postepeno, i diskretno. Motivišite vašu rodbinu i prijatelje da vam pomognu i tako doprinesu borbi za prava GLBT osoba u Srbiji. Ostalo nam je još samo nekoliko meseci do ovogodišnje Parade ponosa, ali ovde je reč o strategiji koja se primenjuje na duže staze i koja će, sigurni smo, već iduće godine imati značajan efekat.

Kao i uvek, molimo vas da budete diskretni i da ovaj tekst ne širite dalje od odabranih krugova.

Zahvaljujemo,


Queeria centar

----------------------------------------------------------------------------
----

Search